недеља, 02. август 2015.

Pašteta od tunjevine / Tuna pate

(please scroll down for recipe in English)

Ranije, dosta ranije sam se žalila kako Luka obožava da jede viršle, a u tu ljubav su spadale i kupovne paštete. U međuvremenu, ne verujući meni o štetnosti tih proizvoda, pročitao je na vestima kako u ove dve kategorije odlazi sav otpad mesne industrije, i od tada - ni da čuje za viršle i paštete! Moram priznati da kod njega nije prošla čuvena Pileća pašteta; kažem čuvena, jer svi ostali koji su je probali - tražili su recept, bili oduševljeni i danima pričali o istoj. Nagađam da je Luki smetao ukus džigerice, vrag bi znao, ali moram priznati da je to bila bitka koju sam propuštala, namerno, ne trošeći energiju. Čak sam posumnjala da odbija celu kategoriju pašeta, bez obzira što su domaće, i za to krivila pomenute vesti.

уторак, 21. јул 2015.

Brzi ratatuj iz rerne / Quick Ratatouille from the oven

(please scroll down for recipe in English)


Ne tako davno, ko je imao priliku da sam projektuje svoj dom (čitaj: da gradi kuću), kuhinju je izmeštao da bude dalje od dnevne sobe i/ili primaćeg dela uopšte, "da ne idu mirisi". Tačnije, da se u sobi ne osete arome kuvanja. Srećom, to je prevaziđeno, pa je sada arhitektonski trend "open space", tačnije da dnevni boravak, trpezarija, kuhinja - sve bude nekako ujedno. Ne, ne pretendujem da budem enterijerista izvan svog stambenog prostora, već ovo posmatram kroz kulinarsku prizmu. Naime, koncept "da mirisi ne idu" kod mene nikako nije zaživeo, jer ne smatram pogubnim ukoliko se u domu osete fini mirisi kuvanja, čak naprotiv. To, naravno, podrazumeva da ukoliko bih poludela i prihvatila se spremanja škembića (za sada pokazujem normalnost u tom pravcu), to bih uradila isključivo na nekom smederevcu u sred poljane ili dvorišta. Inače, uopšte se ne setim da zatvaram vrata od kuhinje kada kuvam, apsolutno ne obraćam pažnju na to. Štaviše, nebrojeno puta se desilo da Luka u svojoj sobi, na drugom kraju stana, bude privučen mirisima, pa bez reči, skoro kao hipnotisan, prilazi rerni ili zadiže poklopce - da vidi čemu skoro može da se nada. E, sad, dolazimo na razlog svega gore rečenog: priprema današnjeg recepta će izazvati kajanje što rerna nije pozicionirana u sred dnevne sobe. Ne šalim se: kada zamiriše začinsko bilje, aromatizovano povrće - niko ne ostaje ravnodušan! 

субота, 11. јул 2015.

Grčki jogurt sa medom / Greek yogurt with honey

(please scroll down for receipe in English)


Još uvek sam u Grčkoj. Mislima, kuhinjom. 
Današnji recept nije recept, već preporuka/podsećanje/savet. Grčki jogurt (blago kiselo mleko) pomešan sa kašikom meda, uz dodate orahe za zanimljivu teksturu čini odličnu užinu, desert, poslasticu. Umesto meda, preporučujem neko slatko, najbolje od višanja, jer se kiselkasta nota jogurta odlično slaže sa slatkim voćem. 

уторак, 07. јул 2015.

Briam - pečeno povrće na grčki način / Briam

(please scroll down for recipe in English)


Nakon dva leta provedena u Beogradu usled okolnosti koje sam pominjala ranije, ove godine sam na letovanje krenula već prvog kalendarskog dana leta. Na Krit, prvi put. Kako je bilo - divno! Toliko, da ću sigurno ići ponovo na ovo, a u planu imam još neka grčka ostrva.

Tokom boravka sam bacala poglede ka ponudama časova kritske kuhinje, ali su i um i telo zahtevali potpuno drugu vrstu odmora. Stoga sam našla solomonsko rešenje i sa letovanja donela kuvare - Kritska kuhinja i Grčka kuhinja. Imaju mnogo sličnosti, ali je izdvojenost ovog ostrva učinila da se ipak unekoliko razlikuju - više-manje u receptima, a vrsta kuhinje je bezmalo ista: povrće, meso, feta sir, morski plodovi.

петак, 19. јун 2015.

Američke palačinke / Pancakes

(please scroll down for recipe in English)

Ukoliko nekoga baš zanima moje mišljenje, više volim one naše najobičnije palačinke, koje su, mislim, poznate i kao francuske palačinke. Američke palačinke su mi nekako kao zdepaste rođake, ali ipak dovoljno bogate duhom i sa dobrim smislom za humor, pa imaju svoje obožavaoce koji ih zaljubljeno gledaju. 

недеља, 14. јун 2015.

Slatko od višanja (marela) / Sour cherries preserve

(please scroll down for recipe English)

Znate li koje je prvo slatko koje sam pravila? Od latica ruža. Ne šalim se, stvarno. Prvo, pa dekadentno. I to nije bilo davno, pre nekih četiri, pet godina: jedva sam nabavila neprskane ruže, bavila se laticama, celim postupkom preuzetim iz Patinog kuvara (a gde drugo u današnje vreme naći taj recept?!). Rezultat je bio fino, aromatično slatko, samo mnogo slatko - količina šećera me je kao malj udarila u čelo. Srećom, nisam megalomanisala, već sam spremila svega dve-tri male teglice.


Imam utisak da su se domaća slatka povukla u najezdi jednostavnih rešenja. Ja ih i dalje volim. Uzmem kašičicu slatka ujutru ponekad. Uzmem i u toku dana, ako mi se baš jede nešto slatko. Prelivam kolače. Kašika slatka u jogurtu daje najfantastičniji voćni jogurt. Ko zna koje su još sve njegove mogućnosti, a koje tek treba da otkrijem. Odličan poklon, jer verujte mi, kome god sam poklonila teglicu slatka - bio je očaran, fasciniran, kao da je reč o retkom blagu. Mnogo razloga da slatka na velika vrata uđu u naše domove, kuhinje, ostave. 
Ovog puta pričamo o slatku od višanja - marela. To je ono voće što se nalazi na pola puta između višanja i trešanja. Nisu trešnje, to je odmah jasno. Sa druge strane, nisu ni višnje, jer su krupnije, imaju deblju opnu i daleko su slađe od svojih kiselih rođaka. Slatko od njih je veoma lepo, jer deblja opna čini da se dobije nešto između kandiranog voća i slatka. 
Ipak, za koje god se voće odlučite, princip je isti, samo ćete količinu šećera uskladiti sa slatkoćom voća. Igrajte se, probajte. I da ponovimo: nije potrebno pripremati ajvar-šerpe slatka i džemova - od kilo-dve voća napravićete male količine, a nećete ni osetiti. Više puta tako i dok trepnete - teglice će se umnožiti.

среда, 10. јун 2015.

Čorba od luka / Onion soup

(please scroll down for recipe in English)

U Njujorku, u nekakvom amerikanizovanom francuskom bistrou sa odličnom hranom i dopadljivom atmosferom, sam prvi put čula za supu od luka. Moja direktorka ju je naručila i prosvetlila me da je to jako popularno u francuskoj kuhinji. Još mi i reče da joj je to njena baba kuvala kada god je bila prehlađena, dakle, ni našoj kuhinji nije strana, verovatno ne baš ovako servirana. Sve mi je to bila apsolutna nepoznanica. Pošto se direktorka i ja i privatno družimo, padne dogovor da će da me vodi na Čorbu s lukom, jer na par mesta u gradu ima odličnih, dostojnih pariskih restorana. Od tada je prošlo četiri godine. Pogađate: nas dve stalno u nekom pokretu, a raskoraku, nikako da uskladimo obaveze, te taj izlazak još uvek visi kao obećanje. Kada je Maja za ovomesečnu temu Ajme igrice zadala luk, ja tu videh svoju priliku, da skuvam i počastim sebe i dete Supom od luka, dok čekam da me Danijela izvede na ručak.