петак, 19. јун 2015.

Američke palačinke / Pancakes

(please scroll down for recipe in English)

Ukoliko nekoga baš zanima moje mišljenje, više volim one naše najobičnije palačinke, koje su, mislim, poznate i kao francuske palačinke. Američke palačinke su mi nekako kao zdepaste rođake, ali ipak dovoljno bogate duhom i sa dobrim smislom za humor, pa imaju svoje obožavaoce koji ih zaljubljeno gledaju. 

недеља, 14. јун 2015.

Slatko od višanja (marela) / Sour cherries preserve

(please scroll down for recipe English)

Znate li koje je prvo slatko koje sam pravila? Od latica ruža. Ne šalim se, stvarno. Prvo, pa dekadentno. I to nije bilo davno, pre nekih četiri, pet godina: jedva sam nabavila neprskane ruže, bavila se laticama, celim postupkom preuzetim iz Patinog kuvara (a gde drugo u današnje vreme naći taj recept?!). Rezultat je bio fino, aromatično slatko, samo mnogo slatko - količina šećera me je kao malj udarila u čelo. Srećom, nisam megalomanisala, već sam spremila svega dve-tri male teglice.


Imam utisak da su se domaća slatka povukla u najezdi jednostavnih rešenja. Ja ih i dalje volim. Uzmem kašičicu slatka ujutru ponekad. Uzmem i u toku dana, ako mi se baš jede nešto slatko. Prelivam kolače. Kašika slatka u jogurtu daje najfantastičniji voćni jogurt. Ko zna koje su još sve njegove mogućnosti, a koje tek treba da otkrijem. Odličan poklon, jer verujte mi, kome god sam poklonila teglicu slatka - bio je očaran, fasciniran, kao da je reč o retkom blagu. Mnogo razloga da slatka na velika vrata uđu u naše domove, kuhinje, ostave. 
Ovog puta pričamo o slatku od višanja - marela. To je ono voće što se nalazi na pola puta između višanja i trešanja. Nisu trešnje, to je odmah jasno. Sa druge strane, nisu ni višnje, jer su krupnije, imaju deblju opnu i daleko su slađe od svojih kiselih rođaka. Slatko od njih je veoma lepo, jer deblja opna čini da se dobije nešto između kandiranog voća i slatka. 
Ipak, za koje god se voće odlučite, princip je isti, samo ćete količinu šećera uskladiti sa slatkoćom voća. Igrajte se, probajte. I da ponovimo: nije potrebno pripremati ajvar-šerpe slatka i džemova - od kilo-dve voća napravićete male količine, a nećete ni osetiti. Više puta tako i dok trepnete - teglice će se umnožiti.

среда, 10. јун 2015.

Čorba od luka / Onion soup

(please scroll down for recipe in English)

U Njujorku, u nekakvom amerikanizovanom francuskom bistrou sa odličnom hranom i dopadljivom atmosferom, sam prvi put čula za supu od luka. Moja direktorka ju je naručila i prosvetlila me da je to jako popularno u francuskoj kuhinji. Još mi i reče da joj je to njena baba kuvala kada god je bila prehlađena, dakle, ni našoj kuhinji nije strana, verovatno ne baš ovako servirana. Sve mi je to bila apsolutna nepoznanica. Pošto se direktorka i ja i privatno družimo, padne dogovor da će da me vodi na Čorbu s lukom, jer na par mesta u gradu ima odličnih, dostojnih pariskih restorana. Od tada je prošlo četiri godine. Pogađate: nas dve stalno u nekom pokretu, a raskoraku, nikako da uskladimo obaveze, te taj izlazak još uvek visi kao obećanje. Kada je Maja za ovomesečnu temu Ajme igrice zadala luk, ja tu videh svoju priliku, da skuvam i počastim sebe i dete Supom od luka, dok čekam da me Danijela izvede na ručak.

недеља, 07. јун 2015.

Novo okupljanje food-blogera - poziv

Na prošlom okupljanju food-blogera Milkica mi je predala organizacionu palicu za narednu Blogerijadu. Nakon dugog razmišljanja, konsultovanja svih mogućih vremenskih prognoza, odlučih da nas organizujem, a vas molim da odradite neki anti-dodolski obred, kako bismo oterali kišu i obezbedili lepo vreme za sledeću subotu. Dobro raspoloženje i vedri ljudi su zagarantovani - to znamo odranije. Samo da nas vreme posluži.

Okupljanje u septembru 2014.

KO?
Svi autori food-blogova sa naših prostora (devojke i momci iz cele bivše Jugoslavije - osećajte se pozvanim i dobrodošlim - jako bismo se radovali da se svi okupimo).

GDE?
Ada Ciganlija, u roštilj-prostoru.

KADA?
13. juna od 10h. Vreme trajanja - dok nam je zabavno ili dok nam obaveze dozvoljavaju

ZAŠTO?
Da se lično upoznamo, ponovo vidimo, družimo, okupimo.

KAKO?
Do sada je svako od blogera donosio nešto za jelo, piće, piknik karaktera, ali to zaista nije preduslov. Ukoliko ne želite/ne možete/ne stižete/ bilo šta da napravite, ne dajte da vas to spreči da dođete.

I JOŠ?
Molim da mi svoj dolazak potvdite na lekovic.tanja@gmail.com, svi dalji dogovori će biti realizovani putem mejlova.

Veoma se radujem lepom druženju i jedva čekam da se vidimo!





недеља, 31. мај 2015.

Pužići-pecivo / Twisted snail buns

(please scroll down for recipe in English)



Već sam više puta naglašavala da mnogo volim zanimljive oblike peciva, kao i igrarije sa testom uopšte. Pužići koje danas predstavljam su sve to - veoma zanimljiva forma, podatno testo uz koje je mešenje čista igra, a ukus.....veoma mekano, svilenkasto testo, kome maslinovo ulje kojim se premazuje daje neki mediteranski šmek. Ja sam ga dodatno zaokružila posipanjem čurekotom - semenom crnog kima, koje je ovom pecivu dalo neku posebnu dimenziju. 
Recept je preuzet odavde, a objavljujem ga kao ulaznicu za ovomesečni krug Kuvarijacija, igrice za food-blogere.

уторак, 26. мај 2015.

Pileća tika masala / Chicken tikka masala

(please scroll down for recipe in English)



Tika masala je tipično indijsko jelo, neka vrsta začinjenog gulaša po našim standardima. Prvi put sam ga videla kod Marije i živa nisam bila dok nisam prikupila sve začine, a u to vreme je to bila skoro pa nemoguća misija. S obzirom da se koriste vrlo aromatični i intenzivni začini, pribojavala sam se kako će Luka da reaguje na taj ručak, Na kraju, reakcije na tika masalu su dobile neočekivani obrt: meni je isprva bilo onako, a Luka je tri puta sipao! I onda bezmalo svakog vikenda moljakanje da pravim ponovo. Nakon nekoliko ponavljanja, morala sam da priznam da me eksplozija ukusa nikako ne ostavlja ravnodušnom, pa se sada nalazi bar jednom mesečno na našem jelovniku. 

среда, 20. мај 2015.

Višnjevača / Sour cherry liqueur

(please scroll down for recipe in English)


Ukoliko bi trebalo da odaberem jedno piće koje me podseća na otmene salone gospodskih kuća, to bi svakako bila višnjevača ili šeri-brendi. Ne zato što sam prisustvovala predratnim žurevima u tim otmenim salonima, već zato što sam o tome čitala u knjigama, pa mi je olakšalo da zamislim dame koje iz tananih čaša konzumiraju ovo slatko i aromatično piće.  Za pripremu višnjevače nisu potrebni stilski nameštaj, salonski stanovi i protokol koji je društvo tog doba nalagao, već svega par dostupnih sastojaka - šećer, višnje, rakija i tegla. I vreme i strpljenje do prve konzumacije. Nemerljivo je zadovoljstvo kada svojim gostima, tamo negde tokom jeseni ili zime ponudite domaću višnjevaču ili možda čak orahovaču. Zauzvrat ćete dobiti divljenje i poštovanje - ova domaća pića su sve više tražena i sve ih manje ima.